Razvojem prehrambene industrije javlja se potreba da se hrana sačuva na duži vremenski period. Ovde stupaju na scenu aditivi. Reč aditiv znači dodatak. Aditivi nemaju nutritivnu vrednost i nisu tipičan sastojak hrane. Dodaju se hrani za vreme proizvodnje, prerade ili skladištenja kako bi poboljšali neka svojstva i sačuvali proizvod što duže.
S obzirom da nisu prirodan sastojak hrane i lekova, oni nose i određene rizike. Određeni aditivi ako premašuju dozvoljeni dnevni unos (ADI), mogu izazvati razne zdravstvene probleme: alergije, degenerativne promene, i povećati rizik za određene oblike raka.
Pravno gledano, svaki aditiv mora imati neku korisnu funkciju ili svojstvo da bi se opravdalo njegovo prisustvo u hrani. Pod tim se smatra: poboljšanje kvaliteta, produženje roka trajanja, povećanje nutritivne vrednosti, poboljšanje teksture, načina prerade…
U Evropi je uveden sistem E oznaka, radi lakše identifikacije aditiva u ishrani. Uz pomoć E brojeva vrši se klasifikacija aditiva i ocena rizika po zdravlje.
Ako se unosi u organizam veća količina aditiva od dozvoljene mogu biti štetni i izazivati razne bolesti. Što smo duže izloženi aditivima , rizik se povećava. ADI označava dozvoljen dnevni unos koji neće ugroziti zdravlje (acceptable daily intake).
Često se dešava da neki aditivi koji su bili dozvoljeni, budu zabranjeni za upotrebu. Ni jedan aditiv nema odobrenje da se stalno koristi. Periodično se moraju vršiti kontrole. Kada se pojavi sumnja u ispravnost neke materije koja se nalazi na listi odobrenih aditiva, vrši se dodatna kontrola. Ako je ta sumnja opravdana, skidaju se sa liste, ili svrstavaju u drugu kategoriju. Prilikom odlučivanja da li je aditiv bezbedan za upotrebu, mora se napraviti razlika između pojmova toksičan i rizičan za upotrebu.
Ako je aditiv toksičan znači da njegov hemijski sastav može da ošteti organizam.
Ako je rizičan znači da može da izazove povredu organizma.
Postoje i grupe aditiva koje nesumnjivo škode zdravlju ali se koriste jer štite hranu od kvarenja. Određeni aditivi su kancerogeni i treba ih izbegavati. Posledice koje mogu da nastanu su individualne. Zavisi od imuniteta i genetike. Prekoračena količina aditiva koja se unese može da izazove akutne i hronične bolesti: maligne bolesti, dermatitis, čir na želucu, visok krvni pritisak, alergije…
Ponekad nas deklaracija može zavarati. Npr. ako piše „bez veštačkih zaslađivača“ znači da je dodat šećer. A ako piše „bez šećera“ znači daje dodat veštački zaslađivač. U svežem mesu pre prerade, dodaju se hemikalije za konzerviranje, omekšavanje, boju. Kokama nosiljama se dodaju hemikalije u hranu kako bi žumance bilo jako žuto.
