Zasuti smo upozorenjima o potencijalnim opasnostima sunčeve svetlosti, dok se mnogo manje pažnje posvećuje njenoj neophodnoj ulozi u održavanju života. Sunce je fundamentalna snaga koja pruža energiju svim živim sistemima.
Biljke, na primer, ne bi mogle da vrše fotosintezu bez sunčeve svetlosti. One koriste svetlost da pretvore vodu i ugljen-dioksid u kiseonik i glukozu, što im omogućava da rastu, razmnožavaju se i prežive. Kiseonik koji se oslobađa kao nusprodukt neophodan je za opstanak ljudi i životinja.
Šta ako se ne izlažemo dovoljno sunčevoj svetlosti?
Nedostatak sunčeve svetlosti može dovesti do značajnog gubitka vitalnosti i zdravlja životinja, uključujući i ljude. Redovno izlaganje umerenoj količini sunčeve svetlosti ključno je ne samo za proizvodnju vitamina D, koji je važan za održavanje zdravlja kostiju i imunološkog sistema, već i za poboljšanje raspoloženja i energije. Osim toga, sunčeva svetlost igra vitalnu ulogu u regulisanju naših bioloških satova, što utiče na naše spavanje, budnost i opšte stanje tela.
Ljudi koji žive na mestima gdje nema dovoljno sunčeve svetlosti, statistički, imaju veće šanse da obole od različitih hroničnih bolesti kao što su: multipla skleroza, dijabetes, insulinska rezistencija, kardiovaskularne bolesti, autizam… Umereno izlaganje sunčevim zracima štiti od mnogih tipova kancera. UV žraci se preporučuju za lečenje različitih stanja kao što su: ekcemi, psorijaza, akne… Sunčeva svetlost takođe može biti od pomoći kod reumatoidnog artritisa, poremećaja rada štitne žlezde, upalnih creva i sl.
Sunčanje, da ili ne?
Iako često čujemo savete da izbegavamo sunčanje i uzimamo suplemente vitamina D, koristi od sunčeve svetlosti nisu ograničene samo na proizvodnju vitamina D. Određene studije pokazuju da suplementacija često ne donosi očekivane rezultate jer Sunce pruža zdravstvene prednosti koje ne možemo dobiti samo kroz oralnu suplementaciju. Efekti sunčeve svetlosti su mnogostruki i ne mogu se nadoknaditi samo vitaminom D iz suplemenata.
Izlaganje suncu ne samo da pomaže našem telu da proizvede vitamin D, već i holesterol sulfat, koji ima mnoge zdravstvene prednosti. Na primer, smatra se da holesterol sulfat pomaže u prevenciji nekih hroničnih bolesti koje su česte u industrijalizovanim zemljama. Sulfat takođe igra ključnu ulogu u zaštiti i funkciji naših krvnih sudova. On se akumulira u sloju zvanom glikokaliks, koji oblaže unutrašnjost krvnih sudova i pomaže u održavanju “želatinozne” vode koja štiti zidove krvnih sudova i omogućava glatko kretanje crvenih krvnih ćelija.
Kreme za sunčanje?
Ljudi se oslanjaju na kreme za sunčanje kada provode duže vreme na otvorenom. Veruju da će ih kreme za sunčanje zaštiti od raka kože, bez ikakvih posledica. A nisu svesni da na ovaj način povećavaju rizik od razvoja raka kože. Kreme za sunčanje ometaju prirodne mehanizme zaštite od sunca koje su se usavršavale stotinama miliona godina evolucije života na Zemlji.
Reklame nas zastrašuju i podstiču da koristimo kreme za sunčanje, međutim, teško je objasniti zašto se prevalencija melanoma konstantno povećava paralelno sa sve većom upotrebom proizvoda sa visokim zaštitnim faktorom (SPF) tokom poslednje dve decenije. Studija objavljena 2009. godine, koja je analizirala skoro tri stotine miliona ljudi – zaključila je da je stopa melanoma kože u SAD porasla za 3,1% godišnje od 1992. do 2004. godine.
Jedna studija sprovedena 2019. godine, koja je analizirala 12.462 slučaja melanoma glave i vrata u SAD-u i Kanadi između 1995. i 2014. godine, otkrila je da se broj ovih slučajeva povećao za 51% u toku dvadeset godina. Paralelno s tim, tržišna vrednost proizvoda za zaštitu od sunca skočila je s 940 miliona dolara u 2006. na impresivnih 1,6 milijardi dolara do 2016. godine.
Krema za sunčanje vam daje iluziju da ste sigurni jer ne osećate bol ili ne vidite crvenilo kože koje se prirodno javlja kada vaše telo signalizira da je vreme da se sklonite sa sunca. Vaša koža se oštećuje zbog previše UV zračenja, ali signal koji bi zaustavio izlaganje nedostaje.
Još gore od prethodno navedenog je to što krema za sunčanje narušava prirodni mehanizam zaštite tela od sunca – sintezu melanina. Melanin se proizvodi kao odgovor na izlaganje suncu. Zaštita koju pruža krema za sunčanje traje samo dok je krema prisutna na koži; melanin, s druge strane, se postepeno akumulira i na kraju stvara zdrav ten koji pruža zaštitu koja može trajati nedeljama, pa čak i mesecima.
Kako da se zaštitimo od sunca?
Pametan način da se zaštitite od potencijalne štete UV zraka je da polako razvijate preplanulost tokom proleća kada sunce nije tako intenzivno – to vas oprema odbranom od intenzivnog letnjeg sunca koje bi inače bilo opasno. Budući da moćni antioksidativni efekti melanina štite od UV zraka, i dalje možete uživati u mnogim zdravstvenim prednostima vidljive svetlosti i infracrvene svetlosti, što je daleko više od onoga što biste dobili od suplementa vitamina D.
Kreme za sunčanje sadrže toksične sastojke koji mogu oštetiti kožu na načine koji mogu trajno narušiti sintezu sulfata. Posebno je zabrinjavajuće prisustvo aluminijuma koji se dodaje kako bi se emulgirao cink oksid i titan dioksid (aktivni sastojci). Aluminijum je poznat po tome što potiskuje enzime citohroma P450 (CYP enzime). Ovi enzimi su odgovorni za razgradnju lekova, otrova, i proizvodnju važnih molekula kao što su hormoni i vitamini. Oni su takođe ključni u procesu detoksikacije, gde pomažu u preradi i eliminaciji štetnih supstanci iz tela.
Suplementi vitamina D ne mogu zameniti koristi sunčeve svetlosti.
Od 1980. godine, epidemiološka istraživanja otkrila su značajnu vezu: što je manje sunčeve svetlosti u nekoj regiji, to su veće stope smrtnosti od raka debelog creva. Tokom protekle četiri decenije, niz studija potvrdio je da visoki nivoi vitamina D u krvi mogu značajno smanjiti rizik od mnogih vrsta raka.
Reklame za sunčane naočare nas uče da nosimo sunčane naočare kad god izlazimo napolje, navodno da bismo zaštitili oči od štetnih UV zraka. Međutim, melanin — koji vašim očima daje plavu, lešnik, zelenu ili braon boju — već ih štiti od UV zraka. Zapravo, ljudsko oko se evolucijski prilagodilo da prirodno postupa sa izlaganjem Suncu kroz antioksidativnu zaštitu melaninom, kao i drugim antioksidativnim odbrambenim sistemima zasnovanim na glutationu i enzimu superoksid dismutaza (SOD). Važno je omogućiti adekvatno izlaganje očiju sunčevoj svetlosti, ne samo zbog zdravlja očiju, već i zato što ključni centri u moždanom stablu koriste svetlost koja ulazi kroz oči.
Sunčeva svetlost igra ključnu ulogu ne samo u ekosistemu Zemlje, nego i u održavanju našeg zdravlja. Ona pomaže biljkama da stvaraju organsku materiju i veruje se da doprinosi energetskim procesima kod životinja.
Jedan od važnih procesa koje sunčeva svetlost pokreće je sinteza sulfata u koži, koja igra ključnu ulogu u održavanju zdravog vaskularnog sistema i efikasnom transportu biološki aktivnih molekula poput holesterola i vitamina D. Osim toga, sunčeva svetlost stimuliše proizvodnju melatonina, koji štiti kožu i podržava zdrave cirkadijalne ritmove.
Važno je naglasiti da suplementi vitamina D nikada ne mogu u potpunosti zameniti brojne prednosti koje nam pruža prirodno izlaganje suncu. Osim što je korisno za kožu, sunčeva svetlost je takođe ključna za zdravlje očiju i za podršku strukturama u mozgu koje su odgovorne za regulaciju naših bioloških ritmova.
Pored izlaganja suncu, postoje i namirnice koje prirodno obiluju vitaminom D i holesterol sulfatom, kao što su sirovo mleko, maslac od krava hranjenih isključivo travom, organska mast i masne ribe. Dodavanje ovih namirnica u vašu ishranu može pojačati unos vitalnih nutrijenata.
Takođe, jednostavne aktivnosti poput šetnje bosih nogu po peščanoj plaži ili travi mogu značajno doprineti vašem zdravlju. Prirodni kontakt s zemljom i izlaganje sunčevoj svetlosti podstiču zdravlje na više nivoa, uključujući fizičko i mentalno blagostanje.
Sunčeva svetlost nije samo izvor vitamina D, ona je ključna za naše opšte dobrostanje i životnu energiju. Sunčeva svetlost igra kompleksne i vitalne uloge u održavanju našeg zdravlja na nivou ćelija i celokupnog sistema, pokazujući da je njen značaj daleko veći i dublji nego što se često misli.